Процеси пречишћавања отпадних вода

Jul 19, 2026

Остави поруку

Јединице за предтретман за комуналне отпадне воде могу да обухватају: грубо просијавање (шип сито), средње просијавање, дробљење, мерење протока, подизање пумпе, уклањање шљаке, пред{0}}аерацију, флотацију, флокулацију и хемијски третман.

 

Пречишћавање кућних отпадних вода углавном не користи флотацију, флокулацију или хемијски третман. Усвајање ових метода понекад зависи од индустријске отпадне воде у комуналним отпадним водама. Флотација се користи за уклањање финих суспендованих материја, масти и масти, било у посебној јединици или у резервоару за пред-аерацију за уклањање масти, а понекад и шљаке. Ако нафтна индустрија и постројења за прераду меса имају одговарајући предтретман, општинским постројењима за прераду можда неће бити потребна јединица за флотацију. Високо{5}}комуналне отпадне воде високог интензитета могу да користе флокулацију са или без хемијских агенаса да би се побољшала ефикасност примарног третмана и спречило преоптерећење процеса секундарног третмана. Понекад се сировој отпадној води додаје хлорисање да би се контролисао мирис и побољшала својства седиментације. Варијације у распореду јединица за предтретман зависе од карактеристика сирове отпадне воде, накнадног процеса пречишћавања и коришћених јединица за предтретман. Постоје неки општи принципи који се често примењују на распоред јединица. Комора за пијесак се користи за заштиту пумпи и спречавање стварања каменца у таложници или резервоару за дозирање. Мала постројења за пречишћавање обично постављају Парсхалл резервоар за дозирање пре пумпе са константном{11}}брзином. У великим постројењима за пречишћавање или где се користе пумпе са променљивом{13}}брзином, резервоар за дозирање се може поставити иза пумпе. У већини независних постројења за пречишћавање отпадних вода у домаћинству, таложни резервоар се поставља иза пумпе за подизање, али када се очекује велико оптерећење муљем, таложник треба поставити пре пумпе.

 

Јединица за примарни третман: Примарни третман је седиментација; међутим, општеприхваћени термин "примарни третман" укључује процесе претходног третмана. Сви велики градски пречистачи користе седиментацију сирове отпадне воде, која се мора поставити пре конвенционалних биолошких филтера. Неседиментоване сирове отпадне воде могу се третирати коришћењем потпуно мешаног процеса активног муља; међутим, због одлагања муља и оперативних трошкова, овај процес се користи само у малим градовима.

 

Јединица за секундарни третман: Биолошки секундарни третман користи процес активног муља, биолошке филтере или стабилизационе базене. У новим дизајнима постројења за пречишћавање отпадних вода, биолошки филтери високог{1}}оптерећења су у великој мери заменили ниско-биолошке филтере, а процес потпуно мешаног муља замењује конвенционални процес активног муља. Стабилизациона језера су генерално ограничена на употребу у малим градовима. У великим{5}}постројењима за пречишћавање, биофилтрација великог-оптерећења и потпуно мешани активни муљ су тренутно две најчешће коришћене методе за секундарни третман. Биофилтери су корисни јер су једноставни за руковање и могу издржати нагле промене оптерећења и преоптерећења без потпуног квара. Потпуно мешани процеси активног муља могу да издрже нагле промене оптерећења, али неће успети при продуженом преоптерећењу. На пример, када се БОД оптерећење биофилтера повећа са пројектованог оптерећења од 45 пси (45 лб/1000 фт³/дан) (Р=1) на 90 лб/1000 фт³/дан (Р=2), ефикасност се смањује са 77% на 70%. Јединица са активним муљем подвргнута истом нивоу преоптерећења ће отказати због нагомилавања муља и губитка чврстих честица активног муља у ефлуенту. Ефикасност уклањања БПК пада са 90% на испод 50%.

 

Предности потпуно мешовитих процеса активног муља су висока ефикасност уклањања БПК, способност пречишћавања отпадних вода високог{0}}интензитета и прилагодљивост будућим прелазима на напредне процесе третмана. За секундарни третман јаке отпадне воде са таложивим БПК од 300 мг/Л, секундарни третман активног муља може уклонити најмање 90% БПК, што резултира БПК ефлуента од 30 мг/Л или мање. Једностепени-високи-биофилтер може да уклони само 77% или мање БПК, што доводи до БПК ефлуента од приближно 70 мг/Л. Да би се постигла ефикасност уклањања БПК која је упоредива са процесом активног муља, потребна је двостепена-филтрација.

 

Одлагање муља: Примарна седиментација и секундарна биофлокулација концентришу органску материју у отпадној води у запремину муља која је много мања од запремине отпадне воде која се третира. Међутим, одлагање акумулираног муља је главни економски фактор у третману отпадних вода. Почетна инвестиција у опрему за прераду муља је приближно једна-трећина укупне инвестиције у постројење за третман. Преципитиране чврсте материје из бистреног ефлуента биофилтера, или вишак активног муља, често се враћају у главу постројења за третман ради уклањања заједно са примарним муљем. Сирови муљ се може складиштити на дну примарног таложника чекајући третман или пумпати у регулациони резервоар за складиштење. Дизани муљ се може концентрисати у резервоару за згушњавање, обично гравитационо{6}}напајаној јединици, постављеном пре обраде муља. Вишак активног муља се меша са испумпаним-примарним муљем. У распореду система, регулациони резервоар је обично повезан са резервоаром за згушњавање муља. Вишак активног муља се може згушњавати посебно или применом мешаног метода згушњавања муља пре обраде.

 

Различите методе за прераду и одлагање муља: Уобичајене методе обраде муља укључују анаеробну дигестију и вакуумску филтрацију, често користећи центрифугирање и мокро спаљивање. Конвенционалне методе одлагања укључују одлагање на депонију, спаљивање, производњу кондиционера земљишта и депоновање у мору. У приобалним градовима, морско одлагање је често најекономичније, док је депонија пожељна метода када је земљиште доступно. Спаљивање, иако скупље, често је једина изводљива метода одлагања у урбаним срединама.

 

Општинско постројење за пречишћавање мора пажљиво размотрити све могуће процесе одлагања муља. Избор најбоље методе треба да укључује најекономичнији и еколошки прихватљив процес. Морају се узети у обзир фактори као што су будућа употреба прерађеног муља кроз стамбена подручја и депоније, загађење подземних вода, загађење ваздуха, друге потенцијалне опасности по јавно здравље и питања пејзажа.

 

Хлорисање је уобичајена пракса за дезинфекцију отпадних вода из постројења за секундарно пречишћавање у отпадним водама које се користе за рекреацију или снабдевање водом. Неколико држава је првобитно налагало дезинфекцију отпадних вода постројења за пречишћавање само током сезоне рекреације, али сада захтевају дезинфекцију током целе године-. Неке државе немају такве прописе.

 

Што се тиче уклањања фосфора и азота, последњих година је спроведено много истраживања о развоју изводљивих метода уклањања фосфора из постројења за пречишћавање отпадних вода. Такође су рађена истраживања на развоју метода за уклањање азота и потпуни опоравак воде. Неколико пилот постројења за уклањање фосфора и малих-производних постројења је у функцији, али су емпиријски подаци и даље ограничени као преседани за пројектовање-опреме великих размера. Иако стандарди за квалитет воде одређују ограничења за фосфор и азот, примена великих{5}}метода уклањања хранљивих материја је и даље ствар будућности.

 

За мале градове, величина града игра доминантну улогу у одабиру процеса пречишћавања отпадних вода, посебно у управљању, контроли и одлагању муља. Методе које не захтевају одлагање муља (стабилизационе баре) или захтевају само повремено уклањање муља (одложено аерацију) су супериорније за мала села и округе. Већи градови често користе системе који захтевају више контроле и одржавања, као што су постројења за стабилизацију контакта и постројења за третман оксидационих јарка. Многи постојећи системи третмана више нису пожељни, као што су скривена језера и други типови одабрани на основу јединствених локалних услова.

 

Серија јединица за пречишћавање у постројењу за пречишћавање биолошких филтера укључује резервоар-доњи резервоар за таложење са независним коритом за прање, примарни резервоар за таложницу, биолошки филтер, завршни таложник са гравитационим повратком у првобитни цевовод за циркулацију влажног бунара, једностепени-и дигестор за третман муља и слој за сушење. Отпадна вода која се враћа у првобитни влажни бунар укључује: муљ из корита за прање, повратни муљ из завршног таложника, испуст из поља за сушење и прочишћену течност из дигестора. Постројење за пречишћавање може имати улазни ревизиони бунар или бајпас цев након биолошког филтера.

 

Постројење за третман активног муља укључује низ механички очишћених решетки и дробилицу која враћа уситњене чврсте материје у сирову отпадну воду. Такође садржи пумпе за повећање брзине са константном{1}}брзином и променљивом-брзином са резервним генераторима гаса, Парсхалл канал, газирани резервоар за таложење муља-типа са независним средством за испирање муља, примарни резервоар за седиментацију, резервоар за секундарни третман потпуно мешаног активног муља и цевовод за враћање вишка муља у бунар.

 

Поред тога, постоји вакуум филтер за сирови муљ из резервоара за складиштење муља и депонија за третирани филтер колач. Филтрат из вакуум филтера се враћа у влажни бунар. Због дубине цеви за отпадну воду, сирова отпадна вода не може заобићи мокри бунар гравитационим током. Резервни генератор гаса је обезбеђен за-бостер пумпе са три-оштрице, које могу да раде у случају нестанка струје. Надвожњаци се налазе после пумпне станице и после примарне таложнице.

Pošalji upit